Prema zvaničnom statusu, Baskija je španska autonomna pokrajina, ali kad dođete na sever Pirinejskog poluostrva, videćete koliko se razlikuje od ostatka zemlje. Težnja za autonomijom ljudi koji naseljavaju ovaj region ima istorijske, kulturne, jezičke i političke korene. Baskijski jezik (euskara) ne pripada nijednoj poznatoj jezičkoj grupi i njihova kultura je povezanija sa Francuskom nego sa Španijom. Francisko Franko im je zabranio bilo kakvo isticanje simbola, i od tog perioda kreće još veći stepen buntovništva protiv matične države. Ali sve to nosi neki dodatni motiv da upoznate prelepe pejzaže na obali Atlantika i Baskijskog zaliva, da uživate u gastronomiji i ogromnim porcijama hrane i obiđete jedan od najfacinantnijih muzeja na svetu. U nastavku teksta otkrićete šta sve može da vam donese putovanje u Baskiju.
San Sebastijan – biser severa Španije
foto: pixabay.com
San Sebastijan ili Donostija kako ga Baskijci zovu, najlepše je mesto na obali u ovom delu Španije. Tu titulu nosi pre svega zahvaljujući plaži u obliku školjke, Playa de la Concha (La Konča). Sa vrha Monte Igueldo pruža se impresivan pogled na zaliv i grad. Do vrha možete stići starom uspinjačom. Stari grad odnosno Parte Vieja isprepletan je uskim ulicama punih pintxos barova (pintxos su snekovi, kao tapasi u ostatku Španije), zahvaljujući kojima je atmosfera poprilično živahna. Šetajući Starim gradom videćete crkve San Vicente i Santa Maria. Ovo mesto poznato je po Međunarodnom filmskom festivalu koji se održava u Kursal Centru, a nagrade koje se dodeljuju su “zlatne školjke”. Pred zalazak sunca preporuka je da prošetate šetalištem uz more Paseo Nuevo.
Kultura pića u San Sebastijanu je izuzetno specifična. Gintoneria Donostiarra je popularan bar za ljubitelje džina, dok su lokalni barovi u ponudi imaju odlično baskijsko vino Txakoli. Mercado de la Bretxa je mesto gde možete probati lokalne proizvode, uključujući sveže morske plodove i baskijske sireve.
Bilbao – glavni grad Baskije
foto: pixabay.com
Ukoliko se spremate za putovanje u Baskiju, Bilbao vam je sigurno jedan od gradova na mapi koju ste pripremili. U pitanju je najveći grad ove autonomne pokrajine, ali i kulturni i istorijski centar regiona. Poslednjih godina pozicionira se u svesti turista kao oaza umetnosti, arhitekture i gastronomije. Za to je najzaslužniji muzej Guggenheim. On predstavlja arhitektonski biser grada koji je 1997. godine dizajnirao Frank Gehry. Njegova fasada od titanijuma i stakla, ogromni pauk i meda od cveća na platou, kao i postavke savremene umetnosti, učinili su ga nezaobilaznom atrakcijom.
Najlepši deo grada je Casco Viejo (Stari grad) sa uskim kaldrmisanim ulicama i tradicionalnim španskim arhitektonskim stilom. Ovde se nalaze istorijske znamenitosti kao što su katedrala Santiago, Plaza Nueva, kao i brojne prodavnice i barovi. Most Zubizuri koji povezuje dve strane reke Nervion projektovao je poznati arhitekta Santiago Calatrava. Još jedan umetnički centar je svakako Azkuna Zentroa. Nekadašnja vinarija koja je preuređena u kulturni centar je mesto gde se održavaju izložbe, bioskopske projekcije i druge umetničke manifestacije.
Bilbao je poznat po pintxos kulturi, baskijskoj verziji tapasa. Ovi mali zalogaji, često dekorativno posluženi, nalaze se u gotovo svim barovima i predstavljaju tradicionalne baskijske ukuse u malim porcijama. Txakoli je lagano, penušavo vino koje dolazi iz baskijskog regiona i savršeno se slaže sa morskim plodovima, karakterističnim za kuhinju Bilbaa koja se drastično razlikuje od španske kuhinje.
Putovanje u Baskiju nije kompletno bez ostrva Gaztelugatxe
foto: pixabay.com
Za sve one koji su fanovi jedne od najpopularnijih serija svih vremena, Igre prestola, omiljena destinacija u Baskiji je Gaztelugatxe. Ovo ostrvo je zapravo Zmajkamen odnosno Dragon Stone. U realnosti, ostrvo je dom male crkve San Juan de Gaztelugatxe, gde nakon što zvono zazvoni tri puta možeš zamisliti želju.
Gernika – centar Španskog građanskog rata
foto: pixabay.com
Na putovanje u Baskiju se ne ide bez predznanja u vezi sa istorijom ove pokrajine i njenom večitom borbom za autonomijom. Gradić Gernika postao je popularan kao simbol borbe protiv nasilja i totalitarizma tokom Španskog građanskog rata. Ovo mesto je bilo centar baskijske kulture i autonomije, ali je svetsku pažnju steklo nakon brutalnog bombardovanja koje su izvršile nacističke snage na strani španskog fašističkog režima 26. aprila 1937. godine. Ovo bombardovanje inspirisalo je čuveno istoimeno delo Pabla Pikasa koje simbolizuje strahote rata i patnje nevinih ljudi.
Pre građanskog rata, Gernika je bila središte baskijskog identiteta i autonomije. U ovom gradu se nalazi Gernički hrast (Arbol de Gernika), simbol baskijske slobode i mesta gde su se tradicionalno sastajali predstavnici baskijskih provincija kako bi doneli važne odluke. Tokom građanskog rata, Gernika je bilo u rukama republikanskih snaga, protiv kojih su se borili nacionalisti predvođeni Fransiskom Frankom. Franko je tražio pomoć nacističke Nemačke i fašističke Italije u bombardovanju ovog grada kako bi oslabio moral baskijskog naroda i uništio logističku podršku republikanskih snaga. U napadu su nemačke vazdušne snage, Luftvafe, bacile stotine bombi, što je dovelo do masovnog uništenja i brojnih civilnih žrtava. Smatra se da je više od 1.600 civila izgubilo živote, iako su tačne brojke teško proverljive.
Pikaso, inače rodom iz Malage, bio je potresen prizorima bola i straha ljudi i životinja koji su stradali od bombi. Njegova Gernika je jedno od najpoznatijih antiratnih dela u svetu umetnosti. Danas se čuva u muzeju Reina Sofia u Madridu.
Gernika danas ima Muzej mira (Museo de la Paz), posvećen obrazovanju o miru i ljudskim pravima, koji podseća posetioce na tragediju iz 1937. godine i nastoji da inspiriše borbu protiv nasilja i rata. Gernički hrast i Kuća sastanaka (Casa de Juntas), istorijski centar baskijske autonomije, i dalje stoje u gradu kao simbol slobode i kulture Baskije.
