Španija je jedna od najpopularnijih turističkih zemalja, koja je 2016. godine bila i najposećenija država sveta sa 75,3 miliona posetilaca. Upravo zahvaljujući turizmu španska kuhinja postala je internacionalna. Paelja je jelo koje proba gotovo svaki putnik koji zakorači na teritoriju najveće države Pirinejskog poluostrva. Pored poznate paelje, španska kuhinja se ne može zamisliti bez tapasa, gaspaća, šunke i ćurosa. Svaka pokrajina ima neko svoje upečatljivo jelo kojim se ponosi. U zavisnosti od toga gde želite da putujete, uputićemo vas u specijalitete koje obavezno morate naručiti u restoranima. Tako ćete bolje razumeti zašto se Španci kažu: „Hrana dolazi odmah posle dragog Boga“.
Meze uz vino – tapasi
Španija je mediteranska država i njena kuhinja bazira se na hrani koja se lako uzgaja na ovom području. Tu se, pre svega, misli na masline, maslinovo ulje, ribu, morske plodove, sveže voće i povrće, pasulj, pirinač, svinjsko i pileće meso. Tapasi su male porcije u kojima se uvek posluži nešto od navedenih sastojaka. Ono što je u srpskoj kuhinji meze, u španskoj su tapasi. Obično se jedu uz vino između ručka i večere. Mnogi restorani i barovi služe ih besplatno uz naručeno piće. Zanimljiva je činjenica da u Barseloni postoji ulica puna tapas barova Carrer de Blai.
Tapasi mogu biti masline nabodene na čačkalice ili ražnjić, pečurke na žaru, brusketi sa šunkom, paradajzom ili tunjevinom, ćorizo kobasice, šljive urolane u šunku, artičoke u sosu od belog luka i sl. Prema jednoj od legendi, tapase je izmislio kralj Alfonso V, jer je zbog bolesti mogao da jede samo sitne zalogaje. Mnogo je realnija ona priča po kojoj su Španci, kao veliki ljubitelji hrane, želeli uvek nešto da prezalogaje pre večere, koja se kod njih služi posle 10 uveče.
Gaspaćo – hladna čorba od paradajza za osveženje u letnjim danima
Iako je najpopularnije jelo u Andaluziji, čuveni gaspaćo (gazpacho) se jede u celoj Španiji. Ova čorba od paradajza se lako sprema, a služi se hladna. Dođe kao osveženje tokom vrelih letnjih dana. Možete je napraviti i kod kuće, jer je dovoljno da u blenderu izmiksate paradajz, papriku, krastavce i crni luk. Dodajte začine, maslinovo ulje i sirće, a po želji i krutone ili komadiće starog hleba.
Španska kuhinja se ne može zamisliti bez šunke (jamon)
Kada putujete u prestonicu Španije obavezno posetite Muzej šunke (Museo de Jamon). Probajte sendvič sa čuvenom španskom šunkom i nećete se pokajati. Kako u Madridu, tako i u ostatku zemlje, gotovo da ne postoji restoran ili delikatesna radnja u kojima nećete videti sušeni but kako visi pored šanka ili pulta. Najpoznatije vrste šunke su serrano i iberico. Serrano šunka se proizvodi od sušenog mesa belih svinja iz Andaluzije, dok se iberico šunka smatra još kvalitetnijom jer se dobija od mesa crnih svinja.
Paelja – gospodarica španske kuhinje
Paelja (paella) je ne samo najpopularniji specijalitet španske kuhinje, već i jedan od simbola Španije. Potiče iz Valensije, a ime je dobila po tepsiji u kojoj se služi (paeljon). Prema originalnom receptu, pravljena je sa pirinčem, seckanim komadićima mesa, povrća, ribe i morskih plodova. Danas postoje razne varijacije, a u zavisnosti od regije izostavljaju se pojedini sastojci. Ono što je neizostavno su začini, od kojih preovlađuje šafran. Važno je i da zrna pirinča moraju biti rastresita, suva i sočna.
Ćurosi – omiljeni desert u španskoj kuhinji
Španska kuhinja ponosi se svetski poznatim desertom – ćurosima (churros). Španci ih obično jedu za doručak. Lagano piju kafu i ćurose umaču u nju, ili u istopljenu čokoladu. Ćurosi predstavljaju tanko testo prženo u ulju, koje se najčešće umota u čvor. Iako su sve, samo ne zdrav obrok, ovom desertu se ne može odoleti.
Španska kuhinja i njeni specijaliteti iz različitih regija
Na području Iberijskog poluostrva živeli su Rimljani, Mavari, sefardski Jevreji, Francuzi, i drugi narodi koji su ostavili dubok trag. Kraljevina Španija nastala je ujedinjenjem predela različitih tradicija. Svaki od njih nosi sa sobom specifičnost svoje kuhinje. Uz to, različiti klimatski uslovi pod uticajem Sredozemnog mora i Atlantskog okeana kreiraju gastronomsku ponudu celokupne Španije.
Kastilja predstavlja “srce” Španije, a nju čine pokrajine Kastilja i Leon, Kastilja La Manča i Madrid. Najpoznatije jelo iz ovog područja je jagnjetina sa slaninom iz Segovije koja se tokom pečenje preliva samo slanom vodom. Inače, Španci obožavaju kobasice, a one koje se najviše jedu u ovom delu zemlje su ćorizo (chorizo). Kao svoje omiljeno jelo Madriđani ističu kocido Madrilenjo (cocido Madrileno), jelo sa leblebijama, dinstanim svinjskim mesom i/ili kobasicama uz obavezno sezonsko povrće. Voda u kojoj se jelo kuvalo, konzumira se kao supa (dodaju se rezanci). Omiljeno jelo vegetarijanaca u pokrajini Kastilja La Manča je pisto manćego (pisto manchego) koje se priprema od paradajza, paprika različitih boja, luka, patlidžana ili tikvica. Ljubitelji mesa obožavaju rabo del toro, odnosno kuvani rep bika u pikantnom sosu sa nekim prilogom.
Na severu Španije, u pokrajini Asturija, tradicionalno jelo je fabada, čorba od pasulja. Fabada je inače vrsta pasulja, koji se kuva zajedno sa suvim mesom i kobasicama.
U Baskiji se tradicionalno služe velike porcije, a omiljeno jelo među lokalcima je marmitako ili riblji paprikaš. Priprema se od fileta tune, paradajza, krompira i paprike.
U katalonskoj kuhinji jako se oseća uticaj francuske kulture, a bazira se na mediteranskim specijalitetima. Tradicionalni desert je krema katalana (crema catalana), verzija francuskog krem bruela. Sveže mleko, cimet, citrusi i kukuruzni skrob daju fantastičan ukus ovom slatkišu. Naš savet kada putujete u Barselonu je da probate ovaj desert.
U koju god regiju da putujete, jedno je sigurno – u Španiji nećete ostati gladni.