Kada pomislimo na piramide u Meksiku pomislimo na dva gorostasa u Teotihuakanu i Čičen Icu. Međutim pored njih su tu i najveća piramida na svetu – Velika piramida u Čoluli, kao i arheološko nalazište Palenke. Svi ovi lokaliteti datiraju iz vremena vladavine Asteka i Maja i obavijeni su velom misterije. Ukoliko želite da saznate više o njima, pročitajte naredne redove, a ukoliko želite da ih posetite – pakujte kofere za putovanje u Meksiko.
Piramide Sunca i Meseca u Teotihuakanu
foto: pixabay.com
Na oko 50 km od glavnog grada Meksiko Sitija, nalazi se Teotihuakan, dolina iz koje se uzdižu piramide Sunca i Meseca. Ove piramide su simboli moći i duhovnosti civilizacije koja je sagradila grad između 1. i 7. veka n.e.
Piramida Sunca je treća po veličini na svetu, odmah posle Velike piramide u Čoluli i Keopsove piramide u Gizi. Ima osnovu koja je široka oko 225 metara i visinu od oko 65 metara. Naučnici smatraju da je povezana s bogom Tonatiuh, bogom Sunca, u mezoameričkim religijskim verovanjima. Kako biste uživali u pogledu i ispred sebe videli Piramidu Meseca i Aveniju mrtvih, potrebno je da se popnete na vrh piramide preko 248 stepenika.
Piramida Meseca je visoka oko 43 metra i ima osnovu koja je široka oko 150 metara. Veruje se da je bila posvećena boginji Mesečevih ciklusa, a povezivana je i sa ritualima plodnosti i ciklusima prirode. Prilikom iskopavanja, pronađeni su brojni predmeti, uključujući ljudske ostatke i umetnine.
Avenija mrtvih je glavna ulica u Teotihuakanu koja povezuje Piramidu Sunca i Piramidu Meseca. Duž ove ulice nalaze se brojne manja građevine, grobnice i hramovi.
Čičen Ica – jedno od 7 svetskih čuda savremenog sveta
foto: pixabay.com
Kompleks Čičen Ica je 2007. godine proglašen jednim od sedam svetskih čuda savremenog sveta, zahvaljujući svojoj izuzetnoj arhitekturi, istorijskom značaju i očaravajućem dizajnu. Osnovana je oko 600. godine p.n.e i bila politički i kulturni centar civilizacije Maja. Njeno ime bi se moglo prevesti kao “na ivici bunara naroda Ica”, a bunari su zapravo cenote.
Centralno mesto u kompleksu zauzima piramida Kukulkan (El Castillo). Genijalno projektovana piramida ima 365 stepenika (ukupno, uključujući gornju platformu) – po jedan za svaki dan u godini. Zato je, osim kao hram, služila i kao kalendar. Tokom prolećne i jesenje ravnodnevnice, senke na severnoj strani piramide stvaraju iluziju zmije koja se spušta niz stepenice, simbolišući boga Kukulkana (pernate zmije). Penjanje na ovu piramidu je strogo zabranjeno kako bi se očuvala njena struktura.
Hram ratnika ili Templo de los Guerreros je masivna struktura sadrži stubove koji prikazuju ratnike, simbolizujući moć i vojnu dominaciju Maja na vrhuncu njihove slave.
I treći najznačajniji deo nalazišta je Gran Juego de Pelota odnosno Veliko igralište za loptu na kome se igrala drevna igra pok-ta-pok koja je bila povezana sa ritualnim žrtvama.
Piramide u Meksiku – arheološko nalazište Palenke
foto: pixabay.com
Palenke (Palenque) je arheološko nalazište drevne civilizacije Maja. Nalazi se u južnom delu zemlje, u džunglama savezne države Čijapas. Za razliku od piramica u Teotihuakanu I Čičen Ici, ove su manje impoznatne, ali odišu elegancijom i detaljnim rezbarijama. Hijeroglifski zapisi su ključni za razumevanje istorije Maja, jer detaljno opisuju politička i religijska dešavanja. Najpoznatije piramide u kompleksu su: Templo de las Inscripciones ili Hram natpisa – nekadašnja grobnica majanskog kralja Pakala Velikog koja ima stepenastu strukturu s devet terasa (simbolizuju devet nivoa podzemnog sveta prema verovanju Maja), Templo de la Reina Roja ili Hram Kraljice Crvenog Svetla (nije zvanično dokumentovan pod tim imenom u Palenkeu, ali je moguće da se misli na grobnicu koja pripada ženi visoke statusne pozicije, najverovatnije povezanoj sa kraljevskom dinastijom) i kompleks od tri hrama – Hram Sunca (Templo del Sol), Hram krsta (Templo de la Cruz) i Hram lišćastog krsta (Templo de la Cruz Foliada).
Velika piramida u Čoluli kod Pueble
Najveća piramida na svetu nije Keopsova, već Velika piramida u Čoluli kod meksičkog grada Puebla. Poznata je kao Tlachihualtepetl što u prevodu znači „veštačka planina“. Naučinici procenjuju da je ova piramida veća čak 4 puta od najveće piramide u Gizi, a stara je oko 2300 godina. Ne zna se ko ju je sagradio, ali veruje se da je to bila civilizacija Čoluteka pre dolaska Asteka. Zanimljivo je i to da prilikom invazije na grad Čilulu od strane španskog konkistadora Ernana Kortesa nije ni primećena. Otkrilo ju je lokalno stanovništvo 1910. godine skrivenu ispod guste vegetacije. blizini piramide pronađeno je oko 400 grobova, po čemu se može zaključiti da je to bilo neka vrsta svetog mesta. Na njenom vrhu nalazi se crkva Nuestra Señora de los Remedios, izgrađena 1594. godine od strane španskih kolonizatora. Danas je ovo mesto preplavljeno turistima iz celog sveta, a nalazi se pod zaštitom Uneska.
