Tadž Mahal – simbol ljubavi u srcu Indije

Najlepša građevina sveta Tadž Mahal u Indiji, koja je istovremeno simbol ljubavi, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Pored svog raskošnog, velelepnog izgleda, ova neobična građevina je posebna i po tome što je priča o njenom nastanku fascinantna.

Tadž Mahal se nalazi u severnoj Indiji, tačnije u Agri. Zbog raskošnih vrtova i spektakularne kupole od finog belog mermera, stiče se utisak da se radi o kraljevskoj palati. Međutim, ovo zdanje je mnogo više od toga. Predstavlja simbol ogromne, neraskidive ljubavi, posvećen voljenoj ženi. O njegovoj popularnosti govori činjenica da ga godišnje poseti oko osam miliona ljudi. Lokalitet je otvoren tokom cele godine, a posete u sumrak su posebno popularne, jer tada nebo u pozadini dobija prelepe ružičaste nijanse.

Zašto je Tadž Mahal simbol ljubavi?

Ovo velelepno zdanje u XVII veku podigao je mogulski car Sabahudin Mohamed Šah Džahan (Šah Džahan znači „kralj sveta“) za svoju ženu Ardžumand Bano Begum. Džahan je bio jedan od najznačajnijih vladara u to vreme, koji je zaslužan za veliki kulturni procvat Indije.

Njegova supruga Ardžumand Bano Begum poticala je iz moćne plemićke persijske porodice. Kada je imala 14 godina zaručena je za Šaha Džahana. Ljubav se rodila na prvi pogled, a za 5 godina usledilo je venčanje. Car je beskrajno voleo svoju suprugu, ne samo zbog izuzetne lepote već i zbog ogromne plemenitosti i dobrote. Kako bi joj odao počast dodelio joj je nadimak Mumtaz Mahal, što u prevodu znači „dragi ukras palate“.

Pored toga što je bila beskrajno voljena, Mumtaz Mahal je bila neverovatno odana i privržena suprugu. Pratila ga je svuda, pa i u ratne pohode. Rodila je četrnaestoro dece, od kojih je samo sedmoro preživelo. Na poslednjem porođaju je umrla. Njena poslednja želja bila je da njen muž u znak njihove ljubavi ostavi neki trag kakav do tada u svetu nije viđen. Skrhan od bola i tuge kada mu je supruga preminula, Šah je proglasio državnu žalost. Već tada je  razmišljao o izgradnji mauzoleja za svoju suprugu.

Njeno telo je prvobitno sahranjeno u Burhanpuru, a car je zatražio nacrt za izgradnju mauzoleja koji bi bio dostojan njegove ljubavi prema supruzi. Telo njegove voljene žene preneto je u Agru i privremeno je bilo sahranjeno u maloj zgradi uz samu obalu reke Džamune.

Izgradnja velelepnog zdanja

Što je hrist Spasitelj za Brazil, Petra za Jordan ili Angkor za Kambodžu, to je Tadž Mahal za Indiju. otkako je izgrađen postao je simbol ove zemlje. Izgradnja mauzoleja trajala je više od dve decenije. Šah se u potpunosti posvetio izgradnji ovog objekta, ne žaleći novac pri tome. Plan za izgradnju napravljen je u skladu sa idejama sufijskih mistika.

U izgradnju ovog velelepnog zdanja bio je uključen veliki broj radnika. Oko 20.000 umetnika, slikara, kaligrafa i majstora neumorno su radili godinama. Osnovni građevinski element ovog objekta, beli mermer bio je donet iz dalekih kamenoloma. Iz svih drugih krajeva sveta pristizali su razni skupoceni materijali.

Sama građevina je simetrična, sa glavnom kapijom, pansionom i četiri slobodnostojeća minareta. Džamija se, zajedno sa vrtom uređenim u geometrijskom stilu, prostire na površini od gotovo 17 hektara. Grobnica je ukrašena različitim cvetovima. Svaki cvet se sastoji od čak 60 različitih vrsta kamenja. Tadž Mahal u prevodu znači „krunska palata“. Uz svoju voljenu Mumtaz Mahal, sada tamo počiva i Šah Džahan.

Simbolika  rajskog vrta

Raskošan vrt obiluje širokim mermernim stazama i izduženim pravougaonim bazenima. Ispunjen je mnoštvom različitog cveća i voća, a uz to je prepun ptica. Vrt je podeljen na glavne pešačke staze sa unakrsnim prelazima. Bazen i fontane vrtu daju dodatnu draž. Simbolika vrta predstavlja obećani raj sa drvećem, cvećem i pticama. Glavni element vrta je voda, koja takođe ima simbolično značenje, jer teče prema stranama sveta, predstavljajući obećane reke u raju.

Tadž Mahal kao dragulj mogulske umetnosti

Tadž Mahal se smatra jednim od najvećih arhitektonskih dostignuća, posebno u islamskoj arhitekturi. Kombinacija čvrstih materijala i šupljina, lukovi i kupole sa igrom senki i svetla su samo neke od lepota ove velelepne građevine. Tadž Mahal predstavlja sve – i dom, i džamiju, i grobnicu. Mermer od koga je sagrađeno ovo zdanje u osnovi je beo, ali tokom dana boja se menja. U zavisnosti od doba dana, tj. od sunčevih zraka, boje se prelivaju od svetloroze i zlatnih tonova do tamnopurpurnih u sumrak. Zbog svoje neobične lepote, mnogi ga doživljavaju kao građevinu koja lebdi na nebu.

Tadž Mahal je 1983. godine uvršten u listu Uneskove svetske baštine. Ova organizacija ga je opisala kao jedno od univerzalnih remek-dela svetskog nasleđa koje predstavlja dragulj mogulske umetnosti u Indiji.

Tadž Mahal – mauzolej koji obiluje emocijama

Ova najvelelepnija grobnica na svetu, u kojoj su supružnici sahranjeni u sarkofagu ispod mauzoleja, obavijena je misterijama, brojnim legendama i različitim verovanjima.

S obzirom na to da mermer menja boju od sumraka do svitanja, smatra se da niko ne može da vidi istu boju Tadž Mahala. Građen je tako da stvara iluziju veličine, što potkrepljuje tvrdnju da su brojne arhitekte i učeni ljudi bili dovedeni sa različitih krajeva sveta kako bi ovo mesto učinili čarobnim.

Sve džamije i grobnice koje su izgrađene do tada, poslužile su samo kao inspiracija i stvorena je građevina kojoj ni vekovi nisu mogli ništa. Posebnu draž ovom zdanju daju emocije koje i dan danas izbijaju iz svakog kamena Tadž Mahala.

Legenda kaže da onaj ljubavni par koji jednom tamo ode, celog života živi u savršenoj harmoniji, jer je osetio šta znači iskrena, jaka i neraskidiva ljubav.