U malom antičkom gradu, 450 godina pre nove ere, skovan je spisak najatraktivnijih svetskih građevina tog vremena. Za sastavljanje ovog, sada već istorijski značajnog spiska, zaslužni su stari Grci, predvođeni ocem istorije, Herodotom. A i ko bi drugi bio sposoban za tako nešto? Stari Grci su među prvima primetili ljudsku genijalnost, a ujedno i sposobnost stvaranja velikih arhitektonskih dela. Čemu su se divili i šta je sve svrstano u svetska čuda starog sveta? Koja se od njih mogu videti i danas? Odgovori se kriju u nastavku teksta!
#1 Statua Zevsa u Olimpiji
Statuu namenjenu kralju bogova grčke mitologije izdradio je atinski vajar Fidija, sredinom 5. veka pre nove ere. Statua je prikazivala vrhovnog boga kako sedi na svom prestolu, ukrašenom skupocenim materijalima poput slonovače i zlata. Naslone za ruke na prestolu su držale dve ručno izrezbarene sfinge, mitska bića sa glavom i grudima žene, telom lava i krilima ptice.
Nakon nekoliko godina rada i truda vajara, ova velelepna skulptura je postavljena u Zevsov hram u Olimpiji. Ovo mesto je ujedno poznato i kao mesto održavanja antičkih Olimpijskih igara.
#2 Velika piramida u Gizi – čudo koje postoji i danas
Kada je reč o svetskim čudima starog sveta, Velika piramida u Gizi neretko bude prva asocijacija kod većine ljudi. Takva informacija ne iznanađuje previše, s obzirom na to da ovo fascinantno delo arhitekture oslikava period prošlosti ispunjen mnogim fantastičnim pričama. Na kraju krajeva, pitanje izgradnje piramida i dan danas para uši, ali i misli mnogih teoretičara zavere.
Velika piramida u Gizi izgrađena je u starom Egiptu i prvenstveno zamišljena kao grobnica namenjena faraonu Keopsu. U mnogim teorijama se navodi da je u izgradnji ove impozantne građevine učestovalo čak 100 hiljada robova, te da je ista završena u periodu od 20 godina. Međutim, ovo je samo jedna od mnogih neverovatnih teorija. Jedino što je koliko-toliko defitinitvno jeste da je izgrađena oko 2560 godine pre nove ere. Zbog istih teorija, misterije piramida su prepoznate širom sveta. Posledično tome, ovo svetsko čudo na godišnjem nivou izmami ogroman broj turista sa svih strana sveta, a nezaobilazan je i izlet iz Hurgade.
#3 Viseći vrtovi iz Vavilona – Semiramidini vrtovi
Viseće bašte na kamenim stubovima su, prema navodima drevnih grčkih pesnika, delo vavilonskog kralja Nabukodonosara II. Prema njihovim rečima, ovo svetsko čudo je izgrađeno oko 600 godina pre početka nove ere, u neposrednoj blizini reke Eufrat. Legenda kaže da je Nabukodonosar ovu građevinu namenio svojoj ljubljenoj Semiramidi kako bi joj ublažio čežnju za rodnim mestom.
Iako za njihovo postojanje ne postoje verodostojniji dokazi od navoda i teorija, ovo čudo zauzima visoku poziciju na tabeli istorijskih znamenitosti.
#4 Kolos sa Rodosa
Kolos je građevina koju su stanovnici Rodosa zidali u čast boga Sunca, Heliosa, tokom kraja trećeg veka pre nove ere. Ova gigantska figura predstavljala je simbol borbe i snage čitavog naroda sa Rodosa. Nažalost, ova skulptura je bila česta meta mnogih napada. Upravo zbog velikog broja opsada, ova građevina nije doživela ni svoj prvi vek. Ipak, i pored toga što je postojala samo 56 godina, ovo delo i dalje zaslužuje da se nađe na na listi fascinantnih građevina starog sveta.
#5 Artemidin hram – božanstveno religijsko zdanje
Neverovatna činjenica u vezi sa ovim svetskim čudom jeste da je postojao niz od nekoliko hramova koji su bivali uništavani pa zatim obnavljani na istom mestu. Kao najneverovatniji se izdvajaju mermerni hramovi, izgrađeni 550. i 350. godine pre nove ere. Prema rečima starogrčkog pesnika Antipatara Sidonskog, osim planine Olimp, sunce nikuda nije moglo primetiti ovakvu lepotu.
Za mitove i teorije o ovoj građevini možemo vezati dve, istorijski gledano, veoma važne ličnosti. Prva osoba je Herostratus, čovek koji je u želji da uđe u legendu, spalio kompletan hram do temelja. Druga ličnost je Aleksandar Makedonski, veliki vojskovođa – koji se rodio iste noći kada je hram i spaljen.
,,U toj noći boginja nije obitavala u svom hramu, jer je prisustvovala rođenju budućeg velikog vojskovođe, te nije mogla da spasi svoj hram od uništenja.“
#6 Svetionik Faros iz stare Aleksandrije
U mnogim istorijskim spisima navodi se da je svetionik napravljen u periodu između 300. i 280. godine pre nove ere. Nalazio se u Aleksandriji, u Egiptu, a bio je posvećen spasitelju Ptolomeju i njegovoj ženi Berenici. Glavni cilj ove građevine bilo je omogućavanje ugodnog i bezbednog navraćanja brodova u svoju luku. Kažu da se svetlost mogla primetiti i na udaljenosti od čak 40 kilometara, što predstavlja impozantnu cifru, čak i u današnjem vremenu. Takođe, vredi napomenuti da je ovaj svetionik bio i ostao najveći svetionik ikada izgrađen.
#7 Mauzolej u Halikarnasu
Kada sagledamo spisak svih svetskih čuda starog sveta, deluje da je Mauzolej najkasnije izgrađen. Naime, izgradnja je započela svega 350 godina pre početka nove ere. Osnovna zamisao bila je da građevina posluži kao nadgrobni spomenik karijskog kralja Mauzola.
Za razliku od ostalih dela antičke arhitekture, Mauzolej u Halikarnasu nije bio posvećen nijednom od Bogova. Ipak, ovo svetsko čudo se nije moglo previše izdvojiti iz kalupa starogrčkih građevina pa je kao i mnoge druge, nastradalo u zemljotresu (u 15. veku nove ere). Zanimljivo je da znate, ukoliko letujete u Turskoj, da je nekadašnji Halikarnas današnji Bodrum.
Svetska čuda starog sveta – svedočanstvo genijalnosti
Svetska čuda stvarog sveta predstavljaju listu fascinantnih građevina, koje svedoče nekim prethodnim vremenima. Vekovima unazad služe kao svedočanstvo genijalnosti, mašte i čistog napornog rada za koji su (samo) prethodne generacije bile sposobne. Međutim, u jednakoj meri svedoče i o ljudskom neslaganju, nezahvalnosti i uništavanju vrednosti. Činjenica da je do danas sačuvana samo Velika Piramida u Gizi, dodatno potkrepljuje tu informaciju.
