Bali je jedna od omiljenih egzotičnih destinacija turista sa ovih prostora. Njegova raskošna priroda ukrašena brojnim religijskim objektima, zajedno sa kulturno-istorijskim nasleđem prosto vas mame da kupite avio-kartu za Denpasar. Ovo rajsko ostrvo pripada Indoneziji, a ušuškano je između Jave i Lomboka. Proslavili su ga nasmejani i ljubazni lokalci, nepregledna pirinčana polja, vulkani, surferske plaže, hramovi i palate. Bali je u svakom smislu reči čaroban, a kako biste još više voleli, otkrijte specifičnosti balinežanske kulture.
Hinduističko ostrvo u islamskoj zemlji
foto: pixabay.com
Prva od mnogih specifičnosti balinežanske kulture je religija zastupljena na ostrvu. Indonezija je pretežno islamska zemlja, jer 88% stanovništa veruje u Alaha. Ujedno ona je najmnogoljudnija država na svetu u kojoj je islam dominantna religija. Međutim, na Baliju se 87% stanovništa poistovećuje sa hindu religijom. Još u 4. veku hinduizam je stigao u Indoneziju sa indijskim trgovcima i na Javi se utemeljila hinduistička dinastija. Islamski ustanak izbio je u 16. veku i kraljevska porodica je bila primorana da emigrira na susedno ostrvo. Mnogi verski objekti potiču iz tog perioda, a karakteristično je to da svaka kuća, hotel ili bilo koji drugi objekat ima svoj hram. On se sastoji od tri dela: glave ili prostora za bogove, tela za ljude i nogu za demone.
Balinežani su duboko religiozni, ulažu velike napore da umire bogove kroz povorke, darove, ceremonije i slično. Žene svakodnevno pripremaju “canang sari” – korpicu od palminog lista punu cveća i mirišljavih štapića koju stavljaju ispred ulaza. Hinduizam na Baliju se razlikuje od praktikovanja ove religije u Indiji, a primarno božanstvo je Sanjang Vidi Vasa. Na ostrvu postoji ogroman broj hindu-hramova, a čak 10.000 je posvećeno različitim božanstvima zemlje i mora. Upravo iz tog razloga Bali nosi epitet “ostrvo bogova”. Najsvetiji od svih je Pura Besakih (pura znači hram). Pored njega najposećeniji su Tanah Lot, Uluwatu, Unun Danu Baratan, Taman Ayun, Goa Gajah I Lempuyang.
Neobična imena Balinežana
foto: Maja Ignjatović
Kada putujete na daleke destinacije, jedna od omiljenih aktivnosti je upoznavanje sa lokalnim stanovništvom. Ono što će vas možda zbuniti na Baliju jesu imena lokalnog stanovništa. Prvorođeni se uvek zovu Vajan, Putu, Gede, a ženska deca Li Nu (reč vajan znači najstariji). Drugo dete nosi ime Made, Kadek ili Nenga, treće Nioman ili Komang, a četvrto Ketut. Ako porodica dobije i peto dete, zovu ga Vajan Balik ili Ponovo Vajan. Muška i ženska imena se razlikuju u prefiksu: I za muškarce i Ni za žene. Prezimena ne postoje, već se ljudi razlikuju po kastama kojima pripadaju: Sudra, Vesija, Ksatrija i Brahmana. Kao i u Indiji, na Baliju postoji sistem kasti, ali mu se ne pridaje veliki značaj.
Tri žanra plesa na listi Uneskove kulturne baštine
foto: pixabay.com
Većina balinežanskih plesača trenira od malih nogu, a lokalne zajednice ih izuzetno poštuju. Bali se prosto ne može zamisliti bez plesa, a na Uneskovoj listi našle su se tri vrste: sveti (wali), polusveti (bebali) i zabavni (balikh-balikhan). Sveti plesovi se izvode na verskim događajima u balinežanskoj kulturi kao način da pozdrave i zabave bogove. Polusveti se mogu koristiti za rituale, izvode se i za zabavu. Zabavni plesovi su oni koje turisti najviše vide. Plesovi prikazuju kulturu ostrva, pokazujući tradiciju u punom sjaju.
Plesove prati orkestar bambusa i drvenih instrumenata koji se zovu gamelan. Plesom se naglašava ostrvska kultura, pokretima ruku koji se nazivaju mudras. Turistima, prilikom posete hrama Uluwatu, nudi se pravi spektakl. Mogu u 18 časova da prisustvuju plesnom performansu kečak. Sedamdeset plesača izvodi delove indijskog epa Ramajana u centru prepune arene. Svaki posetilac dobije scenario podeljen u četiri čina da može razumeti dešavanja na pozornici.
Ostale specifičnosti balinežanske kulture
foto: pixabay.com
Pored specifičnog oblika hinduizma, neobičnih imena i tradicionalnog plesa, postoje još neke stvari koje predstavljaju specifičnosti balinežanske kulture.
- Muzika: Tradicionalna muzika na Baliju je ansambl koji se zove gamelan. Ime je dobio od javanske reči „gamel“ što znači čekić kojim se udara o alat. Pored udaraljki, uključeni su i instrumenti poput: ksilofona, bambusove flaute, gongova i bubnjeva (kenhan). Zanimljivo je da muškarci i žene nastupaju u odvojenim grupama.
- Slikarstvo: Slikarstvo se razvilo na Baliju dvadesetih godina 20. veka. Slikalo se prirodnim bojama na tkanini. Već tada se grad Ubud pozicionirao kao umetnički centar, što je ostao do današnjih dana. Veliki uticaj izvršili su holandski kolonizatori, dok je u selu Batuan održan izvorni pravac u slikarstvu (tamne slike sa pričama o noćnim događajima).
- Rezbarenje drveta: Na pijaci u Ubudu ćete naći fantastične ručne radove od drveta. Ukoliko ipak nemate nameru da posetite Bali, u Holandiji, u muzeju “Nusantara” u Delftu izloženi su radovi balinežanskih umetnika.
- Hrana: Kao i u većini azijskih zemalja, osnova svakog jela na Baliju je pirinač. Sa njim se služe voće, povrće, meso i morski plodovi. Iako se na Baliju konzumiraju piletina, svinjetina, morski plodovi i jagnjetina, govedina se retko ili nikad ne jede u skladu s hinduističkim verovanjima. Jela su dobro začinjena đumbirom, muškatnim oraščićem i korijanderom. Najpoznatija jela su: babi guling (svinjetina), nasi kampur (mešani pirinač), gazar (meso, pirinač i povrće), bebek betutu (hrskava patka), itd. Od pića možete probati jednu od najskupljih kafa na svetu, koja se dobija iz izmeta cibetke – kopi luwak. Osim nje, tu su kokosova voda i soda od đumbira. Ako volite ceđene sokove, obavezno probajte marakuju – passion fruit.
