Najbolje ture za rekreativna planinarenja u Srbiji

Da li ste razmišljali o tome da napravite kratak predah od svakodnevnih obaveza i iskoristite period pre velikih zahlađenja za resetovanje u prirodi? Rekreativna planinarenja u Srbiji izuzetna su prilika da otkrijte skrivene dragulje naše zemlje. Pojedine aktivnosti koje planinarenje uključuje (obilasci vidikovaca, jezera, vodopada i drugih prirodnih lepota i kulturnih spomenika) privlačne su tokom cele godine. Savremeni način života ne ostavlja mnogo prostora za porodična druženja, pa ovo može biti i sjajna ideja za pravi porodični izlet. U nastavku teksta čekirajte neke naše predloge za najbolja rekreativna planinarenja u Srbiji. Pošto ih je, naravno, nemoguće navesti sve, ovoga puta suzili smo izbor na pet tura. Stavite uživanje u prirodi i planinskom vazduhu u prvi plan i osetite brojne prednosti planinarenja!

#1 Ovčar i Kablar – popularne destinacije za rekreativna planinarenja u Srbiji

Poklonicima planinarenja i alpinizma u Srbiji Ovčar i Kablar dobro su poznati. Razdvojene Zapadnom Moravom, ove dve planine zajedno čine Ovčarsko-kablarsku klisuru, dugu 16 km, koja spaja Čačansku i Požešku kotlinu. Nalaze se oko 150 km južno od Beograda na spoju Šumadije i Zapadne Srbije. Planinarske staze prolaze atraktivnim predelima klisure, često pored nekog od manastira ili vidikovca, a najlepši pogledi na fantastične meandre Zapadne Morave su upravo sa vrhova planina. Više od 20% flore Srbije čine upravo biljke zastupljene na prostoru ove klisure (preko 700 vrsta). Šumovite padine skrivaju staništa mnogih retkih životinja (vidre, šareni daždevnjak, suri orao, sivi soko, barske i šumske kornjače, sive čaplje…). Čitav ovaj teren naziva se još i „malom srpskom Svetom gorom“, s obzirom na to da se ovde nalazi čak 10 manastira (5 sa ovčarske, 5 sa kablarske strane), kao i 2 isposnice (Kađenica i Savina isposnica). 

#2 Fruška gora – nekadašnje ostrvo Panonskog mora

Naš najstariji nacionalni park jedna je od najpopularnijih destinacija za rekreativna planinarenja u Srbiji. Idealan je za sve ljubitelje prirode koji žele brz beg iz grada. Nedaleko od Beograda uživaćete u prirodnom i kulturno-istorijskom bogatstvu ove planine. Zbog brojnih velelepnih manastira (čak 16), smeštenih na području nekadašnjeg ostrva Panonskog mora, naziva se i srpskom Svetom gorom. Ne propustite priliku da posetite makar neke od njih (Vrdnik, Staro i Novo Hopovo, Krušedol, Jazak, Beočin…). Ovo je idealna destinacija za porodično uživanje u fruškogorskim lipovim šumama, voćnjacima i vinogradima, vinskim podrumima, a na ovom području možete videti i ostatke utvrđenja Vrdničke kule. Svakog aprila se na Fruškoj gori održava čuveni maraton, pa ako je posetite u ovo vreme, uživaćete u velikom društvu i prelepoj stazi koja vodi do najlepših delova nacionalnog parka.

Foto: Pixabay

#3 Tara – oaza fantastičnih vidikovaca

Kao kraljica srpskih planina i jedan od pet nacionalnih parkova u Srbiji, Tara je nezaobilazna planinarska destinacija zapadne Srbije. Mitrovac, Zaovine, Kaluđerske bare, Račanska Šljivovica, Sokolina, Oluša i Mokra Gora sa etno-selom Drvengrad i Šarganskom osmicom poznata su turistička područja ovog najlepšeg srpskog nacionalnog parka. Ako posetite Taru, pružiće vam se veličanstvena prilika da uživate u nekom od mnogobrojnih fantastičnih vidikovaca, od kojih su najpopularniji Banjska stena i Sjenič. Možete osvojiti neki od vrhova, npr. Zborište (1.544 km) ili Janjač sa pogledom na Višegrad, Zaovinsko jezero i čuveni most na Drini o kojem je pisao Andrić, ali i uživati u lepotama Zaovinskog jezera,Perućca, kao i u pogledu na čuvenu „Kućicu na Drini“.

Poznata endemska vrsta četinara – Pančićeva omorika – krasi ovu planinu od 1875. godine, kada je otkrivena. Zanimljivo je da Josif Pančić, naš poznati naučnik koji ju je otkrio, danas počiva na najvišem vrhu Kopaonika, i to baš u kovčegu od omorike koja ponosno nosi njegovo ime. 

#4 Stolovi – u pohode narcisima i divljim konjima

Stolovi, jedna od planina kopaoničkog kraja, nalaze se nedaleko od Kraljeva. Staza duga oko 21 km i pogled sa 1.375 m definitivno su vredni svakog pređenog kilometra, pogotovo ako znate da ćete usput ili na samom vrhu sresti i poludivlje konje koji će planinarenje učiniti posebnim. Ukoliko volite prirodu, poglede sa vrhova i ljubitelj ste dužih pešačenja, ovo je prava tura za vas. Iako ima tek nešto malo bukove i hrastove šume, to ne umanjuje čar ove planine i lepotu njenih staza. Ako odlučite da je pohodite u maju, imaćete priliku da na planinskim stazama pored konja susretnete i divlje majske narcise koji stvaraju čitava cvetna polja, zbog čega se u ovo vreme organizuje jedan zanimljiv događaj poznat kao „Narcisu u pohode“.

#5 Homoljske planine – između duhovnosti, hedonizma i vlaške mistike

Ukoliko su predeli istočne Srbije vaš izbor za rekreativno planinarenje, predlažemo vam Homoljske planine. Uživaćete u kraju obeleženom tradicijom, gostoprimstvom, bogatom istorijom i duhovnošću, običajima, legendama i mitovima, zdravom zemljom, hranom i hedonizmom. Reka Mlava bogata pastrmkama upotpunjuje ovo mesto, zajedno sa raskošnim pašnjacima, pastoralnom i plodnom stiškom ravnicom i planinskim vidikovcima, do kojih od manastira Gornjak možete stići prateći šum vode. Manastir Gornjak, koji nadvisuje ovaj kraj, smešten je u stoletnim šumama i stražar je istoimene klisure, dok će vas manastir Blagoveštenja uklesan u liticu vratiti u srednji vek.

Kod obližnjeg sela Ždrelo nalazi se čuvena istoimena banja, hedonistički wellness centar, sa akva parkom i toplom lekovitom vodom, koji vam takođe preporučujemo da posetite ukoliko želite da se opustite nakon planinarenja. Obavezno iskoristite priliku da u ovim krajevima nabavite čuveni homoljski med, sir i flašu dobrog vina ili rakije.

#5 Stara planina – Arizona nasred Balkana

Ako želite nešto aktivniji odmor i malo više od rekreativnog planinarenja, uputite se ka srpsko-bugarskoj granici, na Staru planinu (tzv. Balkan), po kojoj je celo naše poluostrvo i dobilo ime. Ova lepotica je udaljena oko 330 km od Beograda i atraktivna je u svim godišnjim dobima, bilo da ste rekreativac ili zaljubljenik u ekstremne sportove. Krenite u višečasovno osvajanje vrhova Midžor (ujedno i najviši sa 2.169 m), Babin zub ili Tri čuke. Iskoristite priliku da posetite netaknutu i nedovoljno istraženu prirodu obogaćenu brojnim vodopadima i planinskim potocima. Tokom šetnje planinskom stazom imaćete mogućnost da berete lekovito bilje, posmatrate ptice i uživate u brojnim spomenicima prirode.

Rosomački lonci čine prizor koji neverovatno podseća na neke predele Arizone. Kanjon ove reke nazivaju često i „srpskim Koloradom“. Slojevite litice kanjona nastale su delovanjem reke Rosomače koja ih je ostavila za sobom. Kada ste već ovde, nemojte zaobići ni posetu nekom od brojnih vodopada (Tupavica, Bigar, Čungulijski skok ili Kopren). Ova planinska lepotica je za svaku preporuku u bilo koje doba godine, ali ako želite da uživate u posmatranju prelepih vodopada, naš savet je da to bude u proleće ili jesen.