Kultura Maroka – tradicija, umetnost, hrana

Maroko je etnički raznolika zemlja koja ima bogato kulturno i istorijsko nasleđe. Zbog svog položaja na severu Afrike i blizine Evrope, Maroko je godinama bio dom različitim narodima od kojih su mnogi ostavili svoj trag. Zahvaljujući gradovima kao što su Marakeš, Rabat i Kazablanka, ova zemlja je postala poznata turistička destinacija. Poseban je utoliko što predstavlja spoj savremenog i tradicionalnog, orijentalnog i evropskog. Koliko je egzotična kultura Maroka, tradicija ove zemlje, umetnost, kulinarski specijaliteti, saznaćete u nastavku teksta.

Kultura Maroka se ogleda u raznim segmentima

Istorija Maroka tesno je povezana sa istorijom Berbera koji je odbacio rimske kolonije, a kasnije preživeo nekoliko islamskih dinastija. Vekovima, nekoliko različitih grupa je ostavilo trag na zemlji što se najbolje ogleda u njihovoj raznovrsnoj kulturi. Kultura Maroka je raznolika, isto kao i pejzaž ove zemlje. Međutim, bez obzira na raznovrsnu kulturu i etničku pripadnost, zemlja je uspela da održi jedinstvo. Pored Berbera, na kulturu Maroka su uticali Arapi, Feničani, Afrikanci, Rimljani i mnogi drugi. Kultura ove zemlje varira u zavisnosti od regiona, a posebno se oseća u kuhinji, umetnosti, muzici, odeći i obući.

Kultura Maroka predstavlja mešavinu etničke tradicije i religije, ali je uticaj Berbera najizraženiji u svakom pogledu. Kuhinja nije ista u svim regijama, mada su jela uglavnom začinjena. Bazira se pretežno na svežem voću i povrću.

Marokansku muziku karakteriše nekoliko tradicionalnih instrumenata koji su uglavnom arapskog porekla. Širom Severne Afrike je zastupljena andaluzijska klasična muzika.

Maroko je zemlja sa najmanje staračkih domova

Većina stanovništva Maroka su Berberi i Arapi, tako da su i službeni jezici berberski i arapski. U severnoj regiji se koristi španski, dok je francuski jezik široko rasprostranjen. U većim turističkim mestima govori se engleski jezik, što je sasvim razumljivo.

Islam je glavna religija u zemlji. Akcenat se stavlja na jedinstvo i slogu u porodici, a deca se od malena uče da je potrebno starati se o roditeljima. Upravo iz tog razloga se Maroko smatra zemljom sa najmanje staračkih domova. Odmah iza islama, zastupljeno je i hrišćanstvo, ali većina hrišćana su stranci. Ostale religije uključuju judaizam i bahai veru, dok je oko 7% ukupnog stanovništva nereligiozno.

Tradicionalna odeća Marokanaca

Tradicionalna marokanska odeća za muškarce i žene je duga haljina (dželaba). Izgleda kao opuštena tkanina sa kapuljačom i rukavima. Uloga kapuljače je da štiti korisnika od hladnoće ili od sunca, u zavisnosti od vremena. U posebnim prilikama muškarci nose crveni šešir – fes, a žene nose kaftan. Razlika između kaftana i dželabe je u tome što kaftan nema kapuljaču. Kaftani su najčešće ukrašeni ornamentima. Ženska tradicionalna odeća je uglavnom jarkih boja, dok je muška odeća neutralna. Kaftan predstavlja sinonim za eleganciju i stil i može se sastojati od nekoliko slojeva. Ovaj vid odeće datira iz Otomanskog carstva u 14. veku, mada mladi ljudi u Maroku sve više napuštaju tradicionalnu odeću, prateći zapadnjački stil odevanja.

Marokansko venčanje i ceremonije koje ga prate

Marokansko venčanje predstavlja jedan od najpoznatijih događaja u zemlji. Mladoženja nekoliko dana pre venčanja budućoj supruzi predaje poklone među kojima su obavezno šećer i kana. Običaj je da dva dana pre venčanja mlada prisustvuje tradicionalnom hamamu (sauni) zajedno sa svojim rođacima. To simbolično predstavlja pročišćenje. Porodica zajedno sa mladom tokom tog rituala obavezno peva tradicionalne pesme.

Na mladoženjinim i rukama i nogama za to vreme profesionalac pomoću kane crta određene simbole i šare. Ceremonija venčanja traje najmanje između 4 i 8 sati. Zadatak negafa (šminkera) je da obezbedi da mlada ostane elegantna tokom celog dana. Par koji se venčava sedi na tradicionalnoj ukrasnoj stolici – amarii. Venčanje se smatra važnim događajem u zajednici i osim tradicionalnih rituala odlikuje se obiljem hrane, pića i plesa, a slavlje se nastavlja i tokom noći.

Marokanska hrana je ukusna i začinjena

Ako izuzmemo sveže voće i povrće koje stanovnici Maroka obilato koriste, kuvanje sa raznim začinima je najvažniji deo njihove kuhinje. Poput meksičke kuhinje, spada u začinjenije, pa stranci često vode računa šta naručuju u restoranima. Marokanska hrana je izuzetno specifična i veoma dobro kuvana. Ona je, u stvari, mešavina arapske, mediteranske i andaluzijske kuhinje sa doziranim evropskim uticajem. Meso je osnova za obrok, a neizostavne namirnice su mediteransko voće i povrće. Od začina najviše koriste kim, origano i mentu. Glavno marokansko jelo je kus-kus koje se sastoji od zgnječenog griza. Od crvenog mesa najčešće konzumiraju govedinu i jagnjetinu, a druga njihova tradicionalna jela su pastila, harira i tažini. Najpopularnije piće u Maroku je zeleni čaj sa nanom. Ispijanje čaja sa porodicom i prijateljima spada u njihove svakodnevne rituale. Čaj se stavlja u posebne čajnike koji omogućavaju da se ravnomerno sipa u mali šolje, isključivo sa visine.

Umetnost Maroka ogleda se u jedinstvenim šarama

Za umetnost Maroka najzaslužniji su Berberi i Arapi, mada se vremenom  dosta razvijala i pod uticajem drugih kultura i naroda. Čuveni crveni dvorac Kasbaš je inspirisan arapskom i berberskom arhitekturom, a predstavljao je sedište vladajuće klase. Što se tiče zanata, primat daju rezbarenju koje se odlikuje jedinstvenim šarama, kao i tkanju šarenih tepiha. Moderna marokanska umetnost takođe je inspirisana tradicionalnom berberskom umetnošću i islamskim uticajem. U mnogim marokanskim gradovima postoje kožare od kojih se prave tašne, jakne, novčanici, kaiševi, itd. U njima se koriste tehnike iz predindustrijskog doba. Koža prvo odvaja, zatim namače u bačve, pa se boji (nekad kanom i šafranom, a nekad veštačkim bojama). Turisti obožavaju da posete kožare, ali treba napomenuti da se u njima i oko njih širi, ne baš prijatan, miris.

Zašto je Maroko poseban?

Maroko predstavlja spoj savremenog i tradicionalnog. Ukoliko ste ljubitelj egzotičnih putovanja, ovo je idealna destinacija. Iako obiluje mnoštvom modernih hotela, restorana i noćnih klubova, prisutna su savršeno očuvana stara zdanja i jedinstveni spomenici kulture. Sačinjen je od planinskih venaca pokrivenih večnim snegom, vodopada, reka koje dodiruju pustinju, a istovremeno i ravnica prepunih stabala nara i mandarina. Brojni drevni gradovi sa mnoštvom istorijskih mesta najbolje svedoče o prošlosti ove zemlje.

Egzotična marokanska kultura, raskoš i blaženstvo istoka, evropski komfor i vrhunska poslovnost su nešto zbog čega Maroko nikoga ne ostavlja ravnodušnim.