Koja je vaša prva asocijacija na Brazil? Fudbal, kafa, karnevali, favele, statua Hrista Spasitelja u Riju (na vrhu brdo Korkovado) ili amazonska prašuma? Brazil je najveća država Južne Amerike i jedna od najvećih na svetu. Na tom prostoru koji je nekada bio portugalska kolonija, vekovima se razvijala šarenolika kultura Brazila. Ono što je važno istaći je velika tolerancija i opušten stil života. Kako lokalci i putnici ističu, Brazil je zemlja u kojoj ne postoji diskriminacija po religijskoj osnovi, boji kože, niti po nacionalnoj pripadnosti. Nisu vidljive razlike, jer svi su Brazilci!
Favele ili divlja naselja
Favele često simbolišu siromaštvo, kriminal i negativnu stranu Brazila. Nisu nešto čime se lokalno stanovništvo ponosi, ali moramo napomenuti da su one postale simbol ove zemlje. Poznate su pod nazivom „divlja naselja“. U današnje vreme u favelama živi i stanovništvo koje je napustilo urbanizovana naselja i prihvatilo ovakav stil života. Najveće i najpoznatije nastale su u većim gradovima, poput Rio de Žaneira i Sao Paola. Specifične su po velikoj stopi kriminala i retke su one koje možete turistički posetiti.
Danas, tokom brazilske avanture, možete uplatiti i turističko razgledanje favela, u toku kojeg će vas lokalac provesti kroz neslavna naselja. Vi dobijate sigurnost i priliku da „zavirite iza zavese“, a za njih je ovo način da zarade novac. Ugovarači turističkih obilazaka favela ističu kako je reč o edukativnim šetnjama. Turisti će doživeti stvarni Brazil i videti kako izgleda život na njegovim ulicama. U putopisima mnogih ljudi piše da su se bolje osećali u favelama, nego na atraktivnim turističkim destinacijama. Razlog je toplina i srdačnost ljudi koji se jednostavno bore za preživljavanje na ovom svetu. Favele su mesta u kojima su nastale značajne škole sambe i kapuere, a mnoge poznate ličnosti su svoje prve korake započele upravo u njima. Rocinha je favela u koju lokalne agencije vode turiste iz Rija koji žele da se upoznaju sa načinom života specifičnim za područje Južne Amerike.
Fudbal kao simbol Brazila
Popularnost fudbala u Brazilu je neverovatna. To je zemlja u kojoj se za živi za fudbal, u kojoj se pobede danima slave, a zbog poraza tuguje. Neretko ćete videti suze na licima brazilskih navijača kada njihova reprezentacija izgubi. To je ljubav i emocija koju mnogi drugi narodi ne mogu razumeti. Kada je reprezentacija Brazila, popularne Karioke, u finalu Svetskog prvenstva u fudbalu 1950. godine održanog u Riju izgubila od večitog rivala Argentine, preko 200.000 ljudi je napustilo stadion u suzama. Golman Barbosa je proglašen glavnim krivcem i nacionalnom sramotom, pa je zaposlen kao radnik na održavanju stadiona. Tako bi se svaki dan morao vraćati na „mesto svog greha“.
Classico Vovo ili Starinski derbi predstavlja najstarije klupsko rivalstvo u ovoj zemlji. U pitanju je brazilski fudbalski derbi između klubova iz Rio de Žaneira, Botafoga i Fluminensea. Brazilci često vole reći: „Možeš promeniti ženu, veru, državljanstvo ili naciju, ali ne i klub za koji navijaš!“
Najpopularnija ličnost veka u Brazilu je čovek po imenu Edson Arantes do Nascimento – čuveni Pele. O njemu je već sve rečeno i napisano, pa je teško reći nešto novo. Dovoljna je samo jedna ocena njegove igre od strane novinara Maria Filja: „Genija je u nauci lako shvatiti, ali u umetnosti nije. Fudbal koji igra Pele, mirne duše se može nazvati umetnošću.“
Najpoznatiji stadion na svetu nalazi se upravo u Brazilu. Čuvena Marakana izgrađena je za Svetsko prvenstvo u fudbalu 1950. godine, a prvobitni kapacitet joj je bio 200.000 gledalaca. Trenutni kapacitet iznosi 76.935 sedišta, a na njemu igraju fudbalski klubovi Flamengo i Fluminense.
Izreka Englezi su ga izmislili, Brazilci su ga usavršili! samo potvrđuje činjenicu da je Brazil jedina reprezentacija koja je učestvovala na svakom Svetskom prvenstvu, kao i da je najuspešnija, jer ga je osvojila pet puta.
Kultura brazila se ogleda kroz tradicionalni ples – sambu
Samba je tradicionalni ples poreklom iz Brazila. Niko ne zna tačno ko ju je prvi stvorio. Pretpostavlja se da je to bilo 1917. godine, kada su Donga (brazilski muzičar i kompozitor) i Mauro de Almeida (kompozitor i novinar) snimili pesmu „Pelo Telefone“. U Brazilu, samba se uglavnom igrala solo, naročito tokom popularnog Karnevala u Rio de Žaneiru. Inače, karneval u Riju predstavlja pravi spektakl i on je za Brazilce ono što je Songkran za Tajlanđane, Holi za Indijce, Feria za Špance.
Samba je u plesne dvorane došla tek 1930. godine, kada je počela da se izvodi u paru. To je veoma uzbudljiv ples, pun uvrtanja i brzo rada nogu koji vas mami da izađete na podijum i zaigrate.
Mogu se izdvojiti dve vrste sambe. Ona koja se igra po ulicama za vreme Karnevala i koja se zove „samba de moro“ i ona koja je nama poznata, a zove se „samba carioca“. Samba igrači koje vidimo na karnevalima su samo delić onih koji od malih nogu plešu u svom domu, na ulici, u parku ili na trgu neke od favela. U Brazilu ljudi žive za ples, a san svakoga od njih je da nastupi na Karnevalu. Raskošni kostimi, razgibani pokreti i neverovatna energija upotpunjuju atmosferu ovog svetski poznatog festivala.
Brazil je zaista čudesna zemlja! Nije imao „velike“ drevne kulture, ali ima svoju muziku, fudbalere, samba igrače, pisce, pesnike, pevače… Zemlja peščanih plaža sa belim peskom, zelenih kišnih šuma i divljih metropola ispunjenih ritmom, kanjona crvenih stena, gromoglasnih vodopada… Nudi velike avanture za putnike sa velikim i malim budžetima. Postoji nebrojeno mnogo stvari koje možete raditi, videti i doživeti. A, ništa manje očaravajuće je da ne radite ništa, osim da zaronite nožne prste u topli pesak i upijate lepotu Brazila, ispijajući kajpirinju – brazilski nacionalni koktel.