U jedno smo sasvim sigurni – ne postoji mesto u glavnom gradu koje je podjednako omiljeno posetiocima i građanima Beograda kao što je Kalemegdan. Bilo da ste turista koji sa rancem na leđima traži čuvene vidikovce i istorijske spomenike ili volite da uživate u laganoj šetnji i partiji šaha na kalemegdanskim klupama, Kalemegdan će vas opčiniti i naterati da mu se iznova vraćate. Ako dolazite u Beograd na nekoliko dana i smešteni ste u centru grada, obilazak Kalemegdana biće najbolje nešto što možete doživeti i videti u glavnom gradu.
Kale znači tvrđava
Nekada utvrđenje koje je štitilo grad, danas je najveći park u Beogradu do koga se stiže laganom šetnjom iz glavne pešačke ulice Knez Mihailove na koju se prirodno nastavlja.
Naziv Kalemegdan odnosi se na prostrani plato oko tvrđave koji je po nalogu Mihaila Obrenovića pretvoren u park. Plato je do tada služio kao vojno utvrđenje odakle može neprijatelj da se osmotri i sačeka za borbu. Strateški položaj tvrđave je odičan i omogućava dobru zaštitu gradu. Visoki bedemi okruženi velikim rekama, Dunavom i Savom, činili su beogradsku tvrđavu jako bitnim uporištem u ratovima između Turaka i Austrougara. Samo ime tvrđave (kale što znači tvrđava i megdan što znači bojište) upućuje na važnost ovog geografskog položaja.
Breg za razmišljanje
Plansko uređenje parka i prve investicije u infrastrukturu šetališta, odobrio je Nikola Pašić 1890. godine. Polazeći od toga da su još Turci Kalemegdan nazivali Fićir-bajir, „breg za razmišljanje“, napravljen je park koji će već vek i po služiti Beograđanima za odmor, relaksaciju i uživanje.
Pre Prvog svetskog rata Kalemegdanski park završavao se na mestu gde su sada kamene stepenice koje vode prema donjoj terasi. Zemljište iza ovih stepenica bilo je sve do 1929. godine potpuno neuređeno i obraslo korovom. Posle 1931. godine, park se proširio i na Gornji grad.
Pobednik
Simbol Beograda i najbolji predstavnik srpskog nesalomivog duha, Meštrovićev Pobednik, nije oduvek bio tako rado prihvaćen. Naručen još 1913. godine od beogradskog predednika opštine Ljube Davidovića kao simbol pobede u Balkanskim ratovima, prvobitno je trebalo da stoji na Terazijama. Ali zbog svoje monumentalnosti i ne baš rado prihvaćene ogoljenosti statue, pronađeno mu je bolje mesto – na Kalemegdanu. Danas se nalazi na terasi sa koje sa pruža najlepši pogled u gradu. Priuštite sebi šetnju do spomenika i bićete nagrađeni najlepšim ušćem u Evropi i pogledom na ozelenjeno Veliko ratno ostrvo.
Odaćemo vam i jednu tajnu: zalasci sunca sa ovog mesta mogu biti neverovatno romantični.
Spomenik zahvalnosti Francuskoj
Na mestu gde se nalazi Spomenik zahvalnosti Francuskoj nekada je bio postavljen veliki spomenik posvećen Karađorđu i srpskim ustanicima. Kontroverzni spomenik je uništen za vreme okupacije Austrije u Prvom svetskom ratu 1916. godine, kada su Austrijanci nameravali da na istom mestu (direktno pri ulasku u park iz glavne ulice) podignu spomenik caru Franji Josifu. Srpska pobeda u ratu ih je u tome omela, pa je na tom mestu postavljen velelepni dokaz srpsko-francuskog prijateljstva. Nema u Srbiji masivnijeg spomenika koji je podignut u čast neke zemlje, kao što je ovaj posvećen francuskoj pomoći našim vojnicima u Prvom svetskom ratu.
Vojni muzej
Šetnja Kalemegdanom ne može proći bez posete Vojnog muzeja. Nalazi se na bedemima tvrđave i jedan deo eksponata je izložen spolja, javno i besplatno. Čak i neko ko nije ljubitelj naoružanja, moći će letimičnim pogledom na tešku artiljeriju da shvati kako je brzo tekla modernizacija srpske opreme na početku 20. veka.
Međutim, bogatu istoriju ovog podneblja moći ćete da upoznate posetom ovom muzeju i to hronološki, od neolitskih vremena do poslednjih godina 20. veka. Srednjovekovni period, doba Nemanjića i Lazarevića, ustanički dani i veliki broj dokumenata predstavljeni su bogato, interaktivno i zanimljivo, tako da se u muzeju može kvalitetno provesti nekoliko sati.
Zoološki vrt
Duža šetnja parkom dovešće vas do Zoološkog vrta. On je osnovan 1936. godine i od tada je jedna od najomiljenijih atrakcija u gradu. Danas je vrt dom mnogim životinjskim vrstama, tigrovima, lavovima, medvedima, slonovima na koje se lepo pazi u kalemegdanskim zidinama.
Jedan „heroj“ zoo vrta ima čak i svoj spomenik. U pitanju je šimpanza Sami koji je poznat po tome što je čak 2 puta pobegao iz svog kaveza, prošetao beogradskim ulicama gde nikog nije povredio i bezbedno se ponovo vratio. Kako je do toga došlo i kako se tadašnji direktor ZOO vrta Vuk Bojović hrabro provozao sa Samijem kolima, možete da čujete na licu mesta.
Drugo ime za ovaj park je i Vrt dobre nade, što i simbolično ukazuje na to kako se ovde odnose prema životinjama i koliko brinu o njihovom očuvanju. Nema tog deteta iz unutrašnjosti Srbije koje je zaobišlo ZOO vrt prilikom dolaska u Beograd, a deca najbolje znaju šta stvarno vredi da se vidi.
Rimski bunar
Iako bi se po samom imenu reklo da je ovo antička građevina, zapravo je mnogo mlađa – datira iz 18. veka. Bunar se nalazi u okviru podzemne prostorije i predstavlja jedno od najboljih ostvarenja vojne arhitekture. Osim što se nekada iz njega mogla zahvatati čista voda potrebna za vojsku i konjicu, sa spuštanjem nivoa vode otkriveni su podzemni hodnici koji potvrđuju priču o lagumima ispod Beograda.
Ljubitelji mistike će moći da se spuste spiralnim stepeništem i do dubine od 35 metara i da razviju svoje teorije o nameni tih podzemnih prolaza i tokova.
Na Kalemegdanu se može još uživati u zelenilu, obići najstarija beogradska crkva, Ružica, razgledati spomenik despotu Stefanu Lazareviću, obići Planetarijum i još mnogo toga. Ljubitelji sporta mogu na Kalemegdanu da posete mesta gde se začela srpska škola košarke, a gde se danas nalaze sedišta največih košarkaških klubova, Crvene zvezde i Partizana.
Kalemegdan uvek nudi nešto drugačije i zato ćete mu se stalno vraćati prilikom dolaska u Beograd.
