Kako izgleda život u Skandinaviji?

Skandinavske zemlje predstavljaju sinonim za lagodan život. Švedska, Norveška i Danska nalaze se među najrazvijenijim državama na svetu. Visok standard, ekološka osvešćenost i odlična socijalna politika glavni su razlozi zbog kojih ljudi iz svih delova sveta, pa tako i iz Srbije, dolaze ovde u potrazi za „boljim sutra”. Ukoliko i vi razmišljate da se preselite u neku od ovih zemalja, važno je da znate kako izgleda život u Skandinaviji. To ćete saznati upravo kroz redove ovog teksta.

Kako izgleda život u Skandinaviji i zašto naši ljudi emigriraju u ovaj deo Evrope?

Skandinavija je regija u Severnoj Evropi, okružena Baltičkim, Severnim i Norveškim morem. Površina od oko 1,2 miliona kvadratnih kilometara podeljena je između tri kraljevine: Norveške, Danske i Švedske. Sve tri zemlje su na večitoj „TOP 10” listi zemalja u koje ljudi iz Srbije žele da odu „trbuhom za kruhom”. Šta znači gastarbajterska čuvena izreka „Hladno, al` standard“, odnosno kako tačno izgleda život u Skandinaviji?

Švedska – čist vazduh, besplatno školstvo i dobre plate

Prema nezvaničnoj statistici, u Švedskoj živi oko 140.000 Srba. Prva stvar koja privlači naše državljane da emigriraju u ovu skandinavsku zemlju je visok standard. Plate u Švedskoj su među najvišima u Evropi. Prosečna plata iznosi 2.298 evra ili 23.559 švedskoh kruna, nakon plaćenih poreza i doprinosa. Prosečna dužina trajanja godišnjeg odmora je 33 dana.

Standardni radni dan završava u 17 časova, ali postoji inicijativa da se skrati za dva sata. Popodne su kancelarije potpuno prazne, ali pretežno i ulice. Roditelji male dece imaju beneficiju da izađu ranije s posla kako bi pokupili svoje mališane iz vrtića ili škole. Kada se beba rodi, oba roditelja dobijaju odmor od ukupno 480 dana. Svaki roditelj treba da provede tri meseca sa detetom, a ostatak odsustva može međusobno da se rasporedi po njihovoj želji.

U pogledu ekološke svesti, Švedska je mnogo ispred Srbije. Čak 52% smeća se koristi za proizvodnju energije, a 47% se reciklira. Možete li da zamislite da se samo 1% smeća odlaže?! Nema divljih deponija, plastičnih flaša u jezerima i rekama ili fekalija koje se izlivaju u more.

Sa druge strane, naši ljudi koji žive u Švedskoj ističu da im smetaju hladni odnosi. Nećete videti dvoje koji se međusobno ne poznaju da započnu razgovor u prodavnici ili dok čekaju metro. Isto tako, Šveđani smatraju nepristojnim pitanja u vezi sa porodicom, privatnim životom i prethodnim poslom.

Omiljena zemlja za život u Skandinaviji – Norveška

Jedna od najbogatijih država u Evropi i svetu je Kraljevina Norveška. Zato je često prvi izbor svih onih Srba koji su odlučili da emigriraju iz zemlje. BDP po glavi stanovnika iznosi 67.176 evra. Prosečna plata na godišnjem nivou je 644.000 norveških kruna ili 63.000 evra. Kako bi otišli, naši ljudi moraju da pronađu posao u struci, odnosno da se njihova diploma bilo kog stepena obrazovanja poklapa sa poslom koji bi tamo obavljali. Otežavajuću okolnost predstavlja to što je za mnoge poslove potrebno znanje norveškog jezika.

Norveška je ocenjena kao jedna od najboljih zemalja za život zbog jake socijalne zaštite. Svi su pokriveni javnim zdravstvenim osiguranjem, besplatno je osnovno, srednje i visoko školstvo, a radnička prava i sindikati su jaki. Ako izgubite posao ili se razbolite, Vlada će vam u nekim slučajevima pružati finansijsku podršku i duže od godinu dana. Roditeljsko odsustvo iznosi 49 sedmica na 100% plate, ili 59 sedmica na 80% zarade.

Ako konkurišete za poslove u Norveškoj, pre nego što prihvatite ponudu treba da znate koliki su troškovi života. Cene iznajmljivanja stanova na mesečnom nivou se kreću od 800 evra u Stavangeru do 1.200 evra u Oslu. Za odlazak u bioskop četvoročlanoj porodici potrebno je oko 150 evra. Cene hrane su dosta visoke, pa svi oni koji žive nedaleko od Švedske granice često odlaze u ovu susednu zemlju da kupe namirnice.

Zašto je Danska „najsrećnija zemlja na svetu”?

Za Dansku i njen glavni grad Kopenhagen, važi epitet „najsrećniji”. Statistika pokazuje da građanin Danske u proseku živi 25% bolje od prosečnog stanovnika EU. Prosečna bruto zarada iznosi 5.845 evra. Za žene je posebno pogodna, jer je u vrhu evropske liste u kontekstu rodne ravnopravnosti.

Radna nedelja traje 37,5 sati. Danci se vode idejom da svaki prekovremeni sat utiče negativno na raspoloženje zaposlenog i da se time povećava verovatnoća za pravljenje grešaka. Nezaposlenost je izuzetno mala. Po aktuelnom zakonu, novopečeni otac u Danskoj može da uzme 40 dana za rođenje deteta. Iako statistika svedoči da se čak 48 procenata brakova završi razvodom, nezamislivo je da očevi ne plaćaju alimentaciju.

Kako biste i vi bili deo danskog sistema, važno je da znate da su imigracioni zakoni jako strogi. Kako biste dobili radnu dozvolu, vaše zanimanje mora biti deficitarno. Školstvo je besplatno, kao i studiranje. Zdravstveni sistem odlično funkcioniše.

Kako se adaptirati na život u Skandinaviji – klima, kuhinja, norme ponašanja?

Ukoliko želite da pronađete posao u državama razvijene demokratije, ekološke svesti i visokog nivoa kulture, treba da se pripremite na sledeće stvari.

Plaćanje karticama je najzastupljeniji vid plaćanja računa. Na nekim mestima čak nemate mogućnost plaćanja u kešu.

Pripremite se za ne baš savršenu klimu. Dok su tokom letnjih meseci dani jako dugi, tokom zime ćete jedva videti sunca.

Što se tiče hrane, očekuju vas zdravi obroci. Naučite kako se spremaju najbolja jela skandinavske kuhinje, ali očuvajte i svoju tradiciju i ne zaboravite da kuvate sarmu, musaku ili pasulj sa rebarcima.

I naravno, najbitnije od svega su norme ponašanja. Uređenim sistemima, čak i ljudi koji potiču iz neuređenih zemalja, lako se prilagode. Zaboravite na „rad na crno”, potezanje „veza” za zapošljavanje ili rešavanje bilo kojih životnih pitanja „na foru”. Radite svoj posao pošteno i bićete pošteno nagrađeni.