Pod uticajem komšijskih kuhinja, španske, italijanske, švacarske, nemačke i belgijske, bazirana na sopstvenoj tradiciji, francuska kuhinja pozicionairala se kao jedna od najpopularnijih na svetu. Francusku gastronomiju je u novembru 2010. godine Unesko svrstao na svoju listu nematerijalne kulturne baštine. Sigurno je to dobar razlog da saznate nešto više o čarolijama ukusa i mirisa koje potiču sa obala Atlantika, Mediterana, obronaka Alpa i nepreglednih polja lavande.
Po čemu je specifična francuska kuhinja?
foto: unsplash.com
Francuska kuhinja je poznata pre svega po sofisticiranosti i kompleksnim ukusima, jer se koriste visokokvalitetsni sastojci u pripremi jela i raznovrsni začini. Kuvari iz svih delova ove zemljepripremu hrane smatraju umetnošću, a posebnu pažnju pridaju prezentaciji jela, harmoniji boja, tekstura i ukusa. Maslac i pavlaka se često koriste kako bi poboljšali teksturu hrane, naročito umaka, supa i deserata. Tradicionalno, u francuskoj kuhinji koriste se sveži sezonski sastojci, tako da postoje velike razlike među regionalnim kuhinjama.
Na primer, u Provansi tokom letnjih meseci kao začini se pretežno koriste ruzmarin i lavanda, dok se Alzas diči svojim kiselim kupusom sa kobasicama (choucroute garnie) naročito tokom zime.
Francuska kuhinja je dom mnogim kulinarskim klasicima koji su postali poznati širom sveta, poput coq au vin-a, boeuf bourguignon-a, ratatouille-a i crème brûlée-a.
Specijaliteti francuske kuhinje
foto: unsplash.com
Kada otputujete u Pariz ili neki drugi francuski grad, ova jela morate obavezno probati:
- Čuveni kroasani u obliku polumeseca: prave od lisnatog testa, a ključni korak u pripremi je proces laminacije, koji uključuje presavijanje i testa. Tradicinalno se prave prazni, ali danas postoji mnogo varijacija koje uključuju različite nadeve poput čokolade, voćnih džemova ili badema.
- Boeuf Bourguignon: Tradicionalno jelo koje se priprema od goveđeg mesa i kuva u crvenom vinu, obično uz dodatak povrća poput šargarepe, luka i pečuraka.
- Coq au Vin: Slično Boeuf Bourguignonu, ali umesto goveđeg mesa koristi se piletina koja se kuva u crvenom vinu s dodatkom luka, šampinjona i slanine.
- Ratatouille: Jelo od povrća koje se sastoji od tikvica, patlidžana, paprike, luka i paradajza koje se kuvaju zajedno s biljnim začinima poput belog luka i peršuna.
- Quiche Lorraine: Slani tart s punjenjem od slanine, sira i jaja, koji se često poslužuje kao lagani obrok ili predjelo.
- Crème Brûlée: Desert od kreme od jaja i slatke pavlake s karamelizovanim šećerom na vrhu.
- Escargots: Potpuna egzotika − puževi pripremljeni s belim lukom, peršunom i maslacem, često posluženi kao predjelo.
Kako izgleda raspored jela u francuskoj kuhinji?
Kao što smo u domaćoj kuhinji navikli da jedemo predjelo pre supe i glavnog jela sa salatom, a sve to začinimo desertom, u francuskoj kuhinji je sve isto, osim dodatka sira.
U lagano preddjelo spadaju supe, salate, ili jela od morskih plodova poput školjki ili puževa. Nakon predjela sledi glavno jelo, obično s mesom, ribom ili vegetarijanskim sastojcima i prilozima poput povrća, krompira ili pirinča. U mnogim francuskim obrocima nakon glavnog jela sledi sir, koji se često poslužuje s hlebom i grožđicama. Francuska je poznata po bogatstvu različitih sireva, a svaka regija ima svoje specifične vrste sira. Za desert se obično poslužuju slatkiši – voćne salate, tartovi, kolači. Na samom kraju obroka pije se kafa ili “un espresso pour moi”.
Francuska kuhinja je sinonim za sir
foto: unsplash.com
Sirevi su glavno obeležje francuske kuhinje, a najpoznatije vrste koju su stekle svetsku slavu su:
- Brie − mekani, kremasti sir s belom koricom koji potiče iz regije Île-de-France. Ima blag i masni ukus te se često poslužuje s hlebom ili voćem.
- Camembert − sličan briju, kamember je još jedan mekani sir s belom koricom, ali ima nešto intenzivniji ukus.
- Roquefort je poznati plavi sir proizveden od ovčjeg meka koji ima intenzivan ukus i aromu i karakteristične plave žile koje se razvijaju tokom procesa zrenja.
- Comté − tvrdi sir napravljen od kravljeg mleka koji dolazi iz istoimene regije u Francuskoj i ima bogat ukus s orašastim notama (varira u zrelosti, od mladog i svežeg do starijeg i intenzivnijeg).
- Emmental je poznati tvrdi sir s rupama, često poznat kao „švajcarski sir“. Ima slatkast ukus i elastičnu teksturu te se često koristi u pripremi sendviča, kiša i drugih jela.
- Morbier − polutvrdi sir s pepeljastom crtom koja se tradicionalno stavljala na sredinu sira kako bi se razlikovali slojevi tokom proizvodnje. Ima blagi ukus s notama orašastog voća.
Slatkiši u francuskoj kuhinji
foto. unsplash.com
Već smo spomenuli čarobne kroasane i čuveni krem brule (Crème Brûlée), ali ne smo da zaboravimo ono po čemu je poznata francuska kuhinja u svim delovima sveta – Macarons. U pitanju su mali, delikatni kolačići napravljeni od badema, šećera i belanaca. Obično se spajaju u parove s kremom ili džemom između njih. Sigurno ste nekada probali eklere, ali da li ste to učinili u Francuskoj? Éclairs su duguljasti kolačići od lisnatog testa punjeni kremom i preliveni čokoladom. Mogu biti punjeni različitim kremama poput vanile, čokolade ili kafe. Da ne zaboravimo profiterole, male kuglice od kremastog testa punjene slatkom pavlakom ili sladoledom te prelivene čokoladnom glazurom. Najpoznatiji vladar u istoriji Francuske je svakako Napoleon, a da li ste znali da postoji tzv. Napoleonov kolač? To je mille-feuille, kolač napravljen od slojeva lisnatog testa i kreme, obično vanile ili čokolade posut šećerom u prahu.
