Camino de Santiago je mreža puteva koju najčešće prelaze hodočasnici iz Španije, ali i drugih delova sveta. Ovo svedočanstvo snage hrišćanske vere je vekovima unazad izrazito popularno hodočasničko odredište. U narednim redovima potrudićemo se da navedemo najbitnije stavke koje treba da saznate pre odlaska na put hodočašća. Međutim, za početak bi se trebalo upoznati sa osnovnim terminima i istorijskim počecima.
Šta je hodočašće?
foto: unsplash.com
Hodočašće (hadžiluk ili hadž) predstavlja putovanje na određeno „sveto mesto”, koje osoba (hodočasnik) prelazi iz isključivo verskih razloga. Hrišćani, po svojoj želji, najčešće odlaze u posetu Isusovom grobu u Jerusalimu, ali i na druge svete lokacije. Sa druge strane, hadžiluk je jedan od pet stubova Islama, pa je svaki musliman u obavezi da barem jednom poseti Meku. Hodočašće je vrlo popularna praksa i među vernicima drugog opredeljenja, a naročito u Budizmu i Judaizmu. U Hrišćanstvu, nakon navršenog puta, hodočasnici imaju pravo da na svoje prezime dodaju prefiks Hadži.
Kako je sve počelo?
Krajem osmog veka, proširila se legenda da se na severozapadu Iberijskog poluostrva nalazi grob apostola Jakova. Neki izvori navode da su oko 812. godine pronadjene njegove mošti, a vest o pronađenin posmrtnin ostacima apostola se ubrzo proširila. Samim tim, sve veći broj ljudi iz okolnih mesta je razmatrao opciju odlaska na hodočašće, da bi do 11. veka taj broj dostigao zavidne brojke. Takav razvoj situacije odigrao se zahvaljujući prijateljskoj atmosferi koja je vladala između evropskih naroda i monarha. Austrijski kralj Alfonso II je potom na navedenom mestu podigao crkvu, koja je kasnije postala jedan od glavnih centara hrišćanskog hodočašća. Do danas su na ovoj lokaciji podignuta mnoga verska zdanja, ali je ova crkva praktično utemeljila tzv. put za Santjago.
Camino de Santiago u modernom svetu
foto: pixabay.com
Iako bi se na hodočašće trebalo uputiti iz isključivo verskih pobuda, danas se veoma često susrećemo i sa drugim motivima. Neki su željni avanture, određene osobe pokreću sportski razlozi, a većina hodočasnika putuje kako bi simbolično obeležili neki period u svom životu. Na godišnjem nivou, preko stotinu hiljada ljudi pređe put do Santijaga, bilo pešaka ili uz pomoć magaraca ili konja. Međutim, potvrda o pređenom putu – tzv. kompostela se ne uručuje baš svakom putniku. Uslov za dobijanje ovog svedočanstva jeste hodočašnički pasoš sa ispunjenim pečatima iz svih gradova na putu do Santijaga de Kompostele. Pasoš je zvanični dokaz hodočasnika i on se dodeljuje samo onome koji put prelazi iz religioznih razloga.
Rute i mreže puteva hodočasnika
foto: pixabay.com
Neretko se dešava da hodočasnici na putu za Santijago de Kompostelu pešače i do nekoliko nedelja, pa čak i meseci. Postoji na desetine hodočasnih mrežnih puteva koji prolaze kroz Španiju i Portugaliju, ali su samo devet staza zvanično rute do Santijaga. Evo koje su to rute:
- Francuski put – odnosno Camino Frances najpopularnija ruta za koju se putnici opredeljuju.
- Primitivo – još se naziva i Originalna ruta. Ovaj put datira iz devetog veka, najstariji je i ujedno najteži za prelaženje.
- Severni put – karakterističan je po neprikladnom terenu pa je stoga nešto manje popularan za razliku od svojih prethodnika.
- Portugalska ruta – od Lisabona, preko Porta pa sve do Santijaga
- Via de la Plata – ova ruta počinje u Sevilji i predstavlja najudaljeniju tačku od Santjaga (što se tiče zvaničnih puteva hodočašća).
- Portugalska ruta duž obale – Portuguese Coastal route je nešto kraća ruta uz predivan vidikovac na more.
- Put do Finistere odnosno Camino Finisterre spada u grupu najlakših ruta do Santjaga.
- Put do Mušije je jedna od najkraćih ruta koje vode do Santjaga.
- Engleski put – takođe vrlo kratka, ali ipak izrazito popularna ruta.
Važna pravila, poklapanja i dužine puteva
Smatra se da istinsko hodočašće počinje onog trenutka kada napustite svoj dom, te da bi po pravilu trebalo pešačiti sve od svoje kuće. Jedno od najvažnijih pravila glasi da se hodočasnik u svakom mestu može zadržati maksimalno jedan dan. Takođe je bitno naglasiti da se pri kraju ruta, mreže puteva poklapaju te da su „poslednji kilometri zajednički” na većini staza. Primera radi, poslednjih 100 kilometara Francuskog puta su ujedno i poslednji kilometri Primitiva i Severne rute. Inače, same rute su dugačke od stotinu pa sve do hiljadu kilometara. Strategija pešačenja, planiranje kilometraže, brzina hodanja, raspoređivanje hrane i odabiri smeštaja su odluke koje hodočasnici moraju doneti sami.
Smeštajni kapaciteti i kampovanje
foto: pixabay.com
U Francuskoj, Španiji i Portugaliji postoje hosteli za hodočasnike gde noćenje prosečno košta između pet i petnaest evra – u zavisnosti od odabira boravka u privatnom ili državnom hostelu. Državni hosteli mahom sadrže veliki broj kreveta na sprat u jednoj spavaonici i uglavnom rade po principu „ko prvi – njemu krevet”. Hosteli su pod nadleštvom lokalne parohije, a takođe postoje i hosteli gde se novac od smeštaja uplaćuje u humanitarne svrhe. Bilo kako bilo, od hodočasnika se mahom očekuje da samo prenoći, te da svoj sveti put po pravilu nastavi u 8 sati ujutro. Kampovanje nije zabranjeno, tako da je dostupna i ta opcija.
Higijena i pranje veša
Što se tiče higijene, u svakom smeštaju se nalaze tušionice, a u pojedinim i mašine za pranje veša. Međutim, cene za takvu vrstu usluga znaju biti visoke, tako da bi trebalo isplanirati budžet još na početku. Ukoliko se odlučite za ovaj put, obratite pažnju na dužinu garderobe koju ćete nositi (svakako zavisi od sezone), presvlaci i drugoj bitnoj opremi (poput vreće za spavanje).
Mit o potrazi traje od nastanka civilizacije i potrajaće sve do njenog kraja. Hodočašće je dobar način da pronađete sebe, ali znajte da sa sobom donosi puno izazova.
